Amira i Dilaver Šehić imali bliski susret sa medvjedom

Od kada  su Fadil  i Dilaver Šehić kraj pčelnjaka uključili  radio  koji svira  cijelu noć i  proveli  struju i  sijalica  obasjava košnice, medvjed se za sada primirio. Međutim, on je i dalje tu, u blizini. Pokazuju to i mnogi tragovi i uvaljena trava   nedaleko od kuće.

Prije  neki dan     Dilaver  je sa suprugom otišao više kuće  da  prati tragove mede. Dobri je uvaljao travu. Međutim to ih  zamalo  to nije koštalo života.

-Odmakli smo se nekih 200 metara od kuće i zašli u šumu. Moja supruga mi kaže šta misliš da sada medvjed naiđe. Čini mi se  da to nije  ni rekla kada svega  nekih  4 do 5 metra  od  nas medjed stoji  . Iste sekunde moja supruga počela je bježati. Ja sam stajao mirno , skameni se, i oči u oči gledao medu. Imao je ogromnu glavu. Sav sam se naježio, prestrašio. Od straha čini mi se u tom momentu nebi  mogao  ni bježati. Nakon kratkih pogleda polako sam počeo  koračao nazad.Medjed je i dalje stajao na istom mjetu.Čim sam  otišao nekih 15 metara i  ja sam se okrenuo i počeo  bježat, kaže  Dilaver.

Njegova suruga  ističe  da ni sama ne zna otkud tolika snaga i moć da trči tako brzo.

-Čim sam   ugledala  toliku grdosiju  počela sam bježati. Noge su me same nosile. Meni se učinilo velik ko brdo.  Pred očima su mi bili samo djeca. Neznam kako sam brzo dotrčala blizu kuće. Malo kasnije   ugladala sam  Dilavera. Tada su mi noge počele klecati. Tek u   tom momnetu  bila sam svijesna šta se  moglo desiti, kaže Amira.

Njem svekar Fadil  u šali kaže  da je treba prijaviti na neko ozbiljnije takmičenje, jer nije mogao vjerovati da tako brzo  trči.

Za ovaj  događaj pročulo se u selu. Malo kasnije došla je i policija. Kažu da su dobili dojavu o tome.

-Svaka  im čast. Bili su pravi profesijonalci. Rekli su  da  su u službi građana  i da će napisati dopis  preduzeću Šumarstvu Sarajevo i Kantonalnoj inspekciji da se nešto poduzme, kaže Fadil.

R. Balić

Top